Ivan Rašić

Ko je Ivan Rašić?

Završio sam Umetničku školu za tekstil i dizajn u Leskovcu, odsek „Stilista“. Studirao sam u Nišu na Akademiji likovnih umetnosti, ali sam nakon godinu dana uočio nedostatke malog grada, nedovoljno kulturnih manifestacija i dešavanja, prvenstveno bioskop i pozorište. U drugoj godini, već odlučniji, krenuo sam sa učenjem italijanskog jezika i prikupljanju informacija o akademiji BRERA, što moram priznati nije bilo ni malo jednostavno, pa sam nakon završene druge 2. godine i datog poslednjeg ispita, napustio Niš.

Ti i slikarstvo?

Slikam razne motive i teme, zavisi od serije. Inspirise me sve: različiti periodi, različite slike. Trenuto obrađujem meni jako zanimljivu temu i uživam u tome. Pored slikarstva se aktivno bavim i umetničkom keramikom (jako blisko skulpturi), likovnom grafikom, crtežom i izradom unikatnog nakita… Još uvek istražujem.

Odakle ideja da odeš u Milano?

Ideja o Milanu je došla nakon moje prve posete tom gradu 2003. godine. Proveo sam jednu nedelju u italijanskoj porodici, neka vrsta razmene kulture i ujedinjenja mladih u svetu. BRERA kao akademija umetnosti je ostavila tada veoma jaku impresiju na mene… monumentalna, arhaična, pomalo bajkovita… sve uslove je ispunjavala. Izgledala je kao u filmovima o Hari Poteru!

Tvoji prvi dani na Akademiji i promena sredine?

Bilo je sve jako neobično, uzbudjivo, nedefinisano. Osećanja se mešaju tako da čovek ne može da definiše stanje u datom trenutku. Promenu sredine nisam ni osetio, s obzirom da sam već od srednje škole u gradu koji nije bio Bor. Naučio sam da se brinem o sebi.

Pored slikarstva se baviš i manekenstvom?

Što se manekenstva tiče, njime se ne bavim aktivno, samo na zahtev prijatelja i ponekad agencije. Došao sam u grad mode sa sasvim drugom idejom – studiranje i modeling nikako ne idu zajedno. Kada sam došao prve godine, imao sam nekoliko ponuda od lokalnih agencija za koje nisam ni znao da postoje, a ispostavilo se da su najjače u svetu mode. Akademija umetnosti je jako specifičan fakultet i zahteva potpunu posvećenost i jako puno vremena.

Manekenstvo u Milanu i manekenstvo u Srbiji?

Nebo i Zemlja! Ovde je manekenstvo profesija, a ne hobi. Od modela se očekuje da bude slobodan i dostupan puno vreme, što za jednog studenta, posvećenog studijama, ni malo nije moguće. Ja sam napravio svoj izbor.

Čime se trenutno baviš?

Sada radim za mlade dizajnere i stiliste, uglavnom prijatelje ili prijatelje prijatelja, kojima trebaju modeli za svoje kataloge i prezentacije. Zabavno je sarađivati sa kolegama iz jako bliske struke.

Opiši nam svoj dan

Zavisi od perioda, obaveze, vremena, projekata… Dani u Milanu su svi različiti, jedan od drugog, nikada ne znam šta mi nosi novi dan. Uglavnom provodim dosta vremena van kuće – na akademiji, u šetnji, stručnim obilascima.

Noćni život u Milanu?

U Milanu je noćni život jako dobro organizovan. Izbor je veliki u zavisnosti od muzike koju preferiraš. Naravno, kao i svuda, provod zavisi od količine novca koju imaš u džepu te večeri. Studenti uglavnom izlaze u klubove-diskoteke koji su u organizaciji International week-a, to je lanac različitih lokala koji jednom nedeljno organizuju besplatan ulaz za studente „strance“. Ponekad se održavaju i koncerti na kojima je slobodan ulaz,  retko, ali ipak postoje. Ima dosta studenata sa prostora bivše Jugoslavije, tako da nemam neku nostalgiju, naš jezik se svakodnevno čuje.

Ispričaj nam neki zanimljiv događaj iz Milana ?

Pored akademije BRERA nalazi se rezidenca ili sedište firme vrhunskog dizajnera Giorgo Armani-ja. Viđao sam ga nekoliko puta i znao da povremeno boravi tu, ali jednog lepog dana sam prolazio sa te strane i ni malo očekujući naleteo na njega i gotovo se sudario, na šta je on samo rekao „dobar dan“ – naravno na italijanskom – „Buon Gorno“. A ja sam ostao bez teksta.

Čiji mentalitet ti više odgovara, italijanski ili srpski?

Mladi su mladi, ima naravno razlike u mentalitetu, ali Milano je metropola, tako da se to ne može definisati. Stranaca ima više nego Italijana, različite kulture, boje kože, jezici, mentalitet… Jako je zanimljivo onome ko voli taj način života i zabave.

Koji ti je cilj u životu?

Cilj mi je da doživim „SMAK SVETA“ ma kada god on došao.

Najjače sećanje na Bor?

Detinjstvo, definitivno!

Da li se u životu držiš neke pouke, izreke?

Da. Kada bi se čovek držao narodnih izreka, najsrećnije bi život proživeo.

Koliko često dolaziš u Bor?

Imam jako puno obaveza na fakultetu i svaki dan mi je dragocen. Izgubljeno vreme ne mogu da nadoknadim. U Srbiju – Bor dolazim uglavnom leti, kada su odmori. Na žalost nije onoliko često koliko bih ja možda to želeo.

Da li sebe i svoje mesto vidiš u Boru?

Bor, kao grad, me vezuje naravno, uspomenama, ali s’obzirom da sam u njemu najmanje vremena proveo u toku svog školovanja, nisam previše vezan za sam ambijent i grad koliko za ljude u njemu: moja porodica, familija i prijatelji. Sada trenutno imam toliko planova za svoju intelektualnu nadgradnju da ne razmišljam o povratku, ali sa iskustvom koje sam pokupio u mnogim prestonicama Evrope, mogu reći da manji gradovi pružaju mnogo mirniji zivot, što u nekom trenutku, umetniku sigurno može prijati.

Za koje lokacije u Boru si vezan, tačnije, šta ovde voliš da vidiš, obiđeš?

Borsko jezero, Brestovačka banja, Strelište (najlepši pogled). Uglavnom okolina ili neke tačke sa kojih se pruža lepa panorama grada. Mozda čak i pogled sa nečijeg prozora.

Šta bi savetovao ljudima koji su ostali u Boru?

Da putuju sto više mogu. Kada god se ukaže prilika za to. Putovanja proširuju vidike.