Vladimir Stanković Deda

Reci nam najpre nešto o sebi?

Rođen sam u Boru, 1969.godine. Završio sam razne škole, ali sam i dalje u osnovnoj. Od prilike kao Crni Anđelko, samo sada kao prosvetni radnik. Živim u Boru, imam predivnu porodicu koja mi je najveći oslonac u životu.

Ti si bloger. Kada si krenuo da bloguješ i sa kojim ciljem?

Dugo sam se opirao ličnom blogovanju, samo čitao i komentarisao, a zvanično počeo u maju 2007. godine. Najveći “krivci” su, pre svih, Suske (Obicnaprica.com), a zatim RainDog (nekada Opstinabor.com a sada E-Stav.rs) i ostali tadašnji blogeri.

Krenuo sam totalno besciljno u blogovanje, bez predstave o tome koje mogućnosti će mi blog pružiti kasnije. Tako je i sadržaj mog bloga potpuno opušten. Jedino što sam od samog starta znao je to da kod mene neće biti pornografije, sexa, politike i bilo čega drugog što bi, pre svega mene, a onda i čitaoce opteretilo na bilo koji način. Zato je danas DedaBor oaza ljubavi, dobrog humora, odlične muzike i svega nečeg lepog, što onima koji redovno dolaze omogućava da pronađu nešto za sebe.

Šta tebi lično znači tvoj blog?

Meni blog baš puno znači. Možda to ljudima zazvuči smešno, ali moj dan prepun je stresova koji jednostavno nestanu kad se Dedabor otvori. Bežanje u blogosferu, opuštanje uz moj i druge blogove, ne može se uporediti ni sa kakvim materijalnim vrednostima.

Da li ti je blog nešto doneo?

Blog mi je doneo lični integritet, indentitet i dignitet, ne samo među blogerima nego u mnogo širim krugovima. Dao mi je bogatstvo koje nisam ni sanjao – divne ljude koje sam upoznao i koji su mi postali veoma dragoceni prijatelji.

Prema regionalnoj listi blogera ti si u najposećenijih 5 !?

Iako sam na mnogim listama konstantno u vrhu, mislim da to ipak nije realan pokazatalj kako ga drugi vide. Razloga za ovu moju tvrdnju je puno, ali jedan je recimo to što mnogi, veoma dobri blogovi koji su sigurno kvalitetom ispred moga nisu ni na jednoj listi, ili su negde na zapećku.

Zašto baš DedaBor ?

Zato što sam u jednom trenutku svog života rekao naglas kako ću se jednog dana vratiti u Bor, tu se oženiti i ostati da živim. To se i ostvarilo, na moju veliku radost i sreću. Mnogo volim ovaj grad i njegovu okolinu. Živim laganim tempom, što je u velikim gradovima ranije, bilo potpuno nemoguće, okružen prijateljima sa kojima se redovno viđam i družim.

Kad je trebalo da dam ime svom blogu, palo mi je na pamet kako bi bilo lepo da traje dugo. Meni je “Deda” sinonim za nešto prelepo i trajno, za “titulu” koja se stiče kad ispuniš neke životne zadatke, dok je “Bor” geografska odrednica po kojoj bih bio prepoznatljiv. Skoro je jedna blogerka iz Bosne, napisala kako o Boru zna više nego o bilo kom gradu bivše Jugoslavije samo zbog mog bloga… time je sve rečeno.

Preko bloga sam postao poznat, prepoznatljiv i poštovan. Zar ovo nije previše dobitaka od jednog običnog bloga?

Koja je tvoja publika? Na koj način održavaš kontakt sa njima?

Moja publika je raznolika. Kod mene dolaze apsolutno svi oni koji koriste internet, oni koji bloguju i oni koji kucaju u pratrazi reči: ljubav, muzika, blog, Bor i slične… Kontakt je uglavnom preko komentara na mom i njihovom (ukoliko ga imaju) blogu, a zatim tu su drustvene mreže (preferiram Twitter) i naravno mejlovima. Moji podaci su dostupni, kako na blogu, tako i na netu u pretragama i do mene se tako može stići pre nego u realnom životu. Zanimljivo, ali je tako, iz prostog razloga što sam online 24 sata svakoga dana.

Koliko si ljudi putem bloga upoznao?

Jedno je sigurno, ne znam tačan broj ljudi koje sam upoznao blogujući i družeći se sa mnogima u realu. Kada bih počeo da nabrajam, trebalo bi mi nekoliko strana i puno vremena. Na žalost, mnogo obaveza sprečava me da putujem onoliko koliko bih želeo, pa sam tako propustio neka lepa okupljanja i upoznavanje još nekih, meni dragih blogera. Ali, biće dana.

Da li bi nam rekao neke statističke podatke vezane za tvoju posetu?

Za jedan blog ovakve sadržine, definitivno imam odličnu posetu, koja stalno raste. Ako Vam kažem da zadnjih nekoliko meseci jako retko objavljujem postove, a da poseta nije pala ispod 650-700 dnevno, onda je to odlično. Naravno, kada postujem redovno ta brojka je tri, četiri puta veća. Prezadovoljan sam posetom, a povremene objave u kategoriji “Izlog” pokazuju interesovanje drugih da budu “pročitani” na mom blogu.

Osim tekstualnih imaš i video postove, takozvane video kastove. Kako se snalaziš pred kamerom? Koji je tvoj omiljeni kast? Da li ćeš nastaviti sa video kastovima?

Zaista volim takav vid blogovanja. Opušten sam, jer sam, zbog prirode svog posla, redovno u medijima, pred kamerama. U početku je bilo malo treme, ali sam je savladao, a kako sam kastove radio bez zadatka, u trenucima kada sam za to bio raspoložen i oni odgovaraju tematici mog bloga. Trenutno nemam kameru, ali čim je obezbedim, uradiću nove , nadam se, zanimljive v-castove.

Ima nekoliko njih koji su mi baš dragi. Prvi je, a ujedno meni najdraži, sa Pedjom Pušeljom kad smo “ćutali “ ispred hotela Moskva u Beogradu.

Ispričaj nam neki zanimljiv događaj vezan za tvoj blog i blogovanje?

Puno postova, vezanih za ovo pitanje, sam napisao. Gde god se okupljaju blogeri ili ljudi sa neta, dešavaju se lepe i zanimljive stvari. Meni je interesantna priča koju sam ispričao na blogu. Posle jednog sastanka održanog u Sava Centru u Beogradu, na kome su bili ljudi koji nemaju apsolutno nikakve veze sa blogovima i internetom, prišla mi je jedna dama da se upoznamo i pitala me jesam li ja DedaBor. Iako nije bloger, pratila je neke blogove i učinio sam joj se poznatim.

Kako je biti uspešan bloger?

Interesantno pitanje, ali nije za mene. Uspešnost je relativna i kratkotrajna, bar u Srbiji gde se internet izjednačuje sa Fejsbukom, gde mladi ne razumeju njegove vrednosti. Verujem da svi blogeri koji se smatraju uspešnima dugo bloguju, stoje čvrsto na zemlji obema nogama i na sve to gledaju sasvim drugačije od onih koji krenu u priču sa mišlju da će preko noći privući stotine ljudi da klimaju glavama u istom smeru kao i autori istih.

Bez upornosti, kvaliteta, iskrenosti i uloženog truda, ni u blogovanju nema rezlutata, baš kao u realnom životu.

Ti si i profesor fizičkog vaspitanja? Koji ti je omiljeni sport, koji pratiš i ovako kao hobi?

To je definitivno boks. Čak sam i diplomirao na tu temu. Da ne bude zabune, moram da naglasim da boks posmatram kao sportsku veštinu, nikako kao borilački sport. Taktika i tehnika je nešto što me fascinira kod boksera. Svojevremeno sam poznavao mnogo dobrih boksera, posećivao revije i boks mečeve, družio se sa pojedinim bokserima. Čak sam i sparingovao sa nekima od njih koji su imali volje da mi učine, a da me ne umlate i patosiraju.

Danas me sport interesuje na jedan sasvim drugačiji način. Često proučavam savremene metode treninga u određenim disciplinama i stalno pokušavam da ono najinteresantnije prenesem mlađima koje to interesuje. Moje sportske aktivnosti su svedene na pešačenje, vožnju bicikla, i leti veslanje.

A tvoja fudbalska karijera?

Neko davno, prelepo, prošlo vreme. Lepa sećanja. Nemam više takva interesovanja, osim kada je neka dobra utakmica na televiziji. Volim da šutnem loptu, da deci pokažem neki dribling i fintu. Volim sa prijateljima da razmenim sećanja.

Vladimir Stanković van bloga i sporta?

Radim izuzetno ozbiljan posao u koji ulažem celog sebe, ali sam posvećen porodici i trudim se da svaki slobodan trenutak provedem sa njima. Često idemo u prirodu, volimo da putujemo, a od pre godinu dana imamo i zlatnog retrivera, zove se AstorAv, i često ume da me istera napolje u šetnju, kad mi se baš ne ide. Ono što mi mnogo znači, što me opušta i ispunjava su druženja sa prijateljima. Pratim koliko mogu i sportska i kulturna dešavanja u gradu. Eto još jedne prednosti Bora, dovoljno vremena za takve stvari.

Da li će i tvoja deca krenuti blogerskim koracima? Ili mozda koracima u prosvetu?

Moj sin ima blog već dve godine ali retko piše. Trenutno je preokupiran Fejsbukom, to mu je interesantnije, kao i većini njegovih vršnjaka. Ćerka ima nalog na Fejsbuku, gde uglavnom igra igrice. Nalog joj je otvorio brat jer se “nakačila“ na njegov i slala poruke “prijateljima”.

Još su oni mali da bih mogao da predpostavim u kom pravcu će ići. Supruga i ja ćemo se truditi da im olakšamo i omogućimo da ostvare ono što budu izabrali, ostalo je na njima.

Tvoja omiljena lokacija u Boru?

Uglavnom poslastičara Pelivan i par restorana sa dobrim menijem.

Mesto u Srbiji koje rado posećuješ i voliš?

Borsko jezero, uvek kad mi vreme dozvoli, a zbog nekih dragih ljudi Niš, Beograd…

Voziš Dačiju. Kako te služi?

Fenomenalno. Prezadovoljan sam. Ugradio sam plin, jer supruga i ja svakodnevno vozimo i godišnje prelazimo veliku kilometražu, sto je sada mnogo bezbolnije za kućni budžet. Od skora sam i član Dacia foruma gde sa ljubiteljima i vlasnicima razmenjujem iskustva.

Kako ti se sviđa ideja o okupljanju svih poznatih Borana na sajtu Bormagazin.com ?

Ideja je izuzetna. Vremenom će  određeni broj ljudi svojim stavovima iskazati zajedničku crtu a to je da obožavaju Bor. To će sigurno pozitivno uticati na sve mlade koji se retko vraćaju posle završenih studija, da i sami doprinesu razvoju i boljitku našeg grada.

Deda, hvala ti puno na izvojenom vremenu za BorMagazin.com

Lična karta :

Rođen 11. 09. 1969. u Boru. Magistrant na Tehničkom fakultetu u Boru, trenutno radi kao direktor OŠ „Djura Jakšić“ u Krivelju. Oženjen i otac dvoje dece. Obožava Borsko jezero i celu okolinu Bora. Hobi mu je blogovanje.